Rosulja (Drosera sp.)

Rosulje (Drosera sp.) su fascinantne mesožderke koje hvataju insekte pomoću lepljivih listova. Njihova sposobnost da prežive u siromašnom tlu čini ih jedinstvenim biljkama koje su podjednako zanimljive početnicima i iskusnim uzgajivačima.

Poreklo i rasprostranjenost rosulja

Rosulje (rod Drosera) obuhvataju više od 200 vrsta rasprostranjenih širom sveta – od Australije i Južne Afrike do Evrope, Azije i obe Amerike. U Srbiji prirodno raste Drosera rotundifolia, najpoznatija evropska vrsta, posebno značajna jer je ugrožena i strogo zaštićena. Ova biljka se može naći u vlažnim tresetištima, planinskim livadama i močvarnim predelima, ali su takva staništa retka i često nestaju usled ljudskog delovanja.

U svetu su posebno zastupljene australijske vrste, koje dolaze u raznim oblicima – od patuljastih rozetastih do visokih biljaka nalik drveću.

Zanimljivo je da su rosulje jedne od najrasprostranjenijih mesožderki i uspešno rastu u ekstremno siromašnim uslovima, zahvaljujući svom mehanizmu hvatanja insekata. Danas se najčešće gaje vrste poput Drosera capensis, Drosera spatulata, Drosera aliciae i naravno, D. rotundifolia. Njihova popularnost raste i među uzgajivačima sobnih biljaka, jer su dekorativne, neobične i relativno lake za negu.

Kako funkcioniše zamka kod rosulje

Rosulje hvataju plen pomoću lepljivih kapljica na listovima koje liče na rosu. Svaka vrsta ima sopstveni način hvatanja plena, ali osnovni princip ostaje isti – privlačenje, hvatanje i varenje insekta pomoću enzima.

Listovi rosulja prekriveni su gustim dlačicama, tzv. tentaklima, na čijim vrhovima se nalaze kapljice sluzi koje blistaju na svetlu. Ove kapljice privlače insekte jer izgledaju kao kapljice vode ili nektar. Kada se insekt spusti, zalepi se za sluz, a zatim dolazi do reakcije biljke – tentakli počinju da se savijaju ka centru lista, polako obavijajući plen.

U zavisnosti od vrste, list se takođe može delimično saviti kako bi dodatno zatvorio plen. Ovaj proces traje od nekoliko minuta do nekoliko sati. Mehanizam nije brz poput muholovke, ali je izuzetno efikasan i energijski štedljiv, jer se pokreće samo kada je plen uhvaćen. Biljka potom luči enzime koji rastvaraju insektovo telo, a apsorbuje hranljive materije kao što su azot i fosfor, koji su ključni za njen opstanak u siromašnim zemljištima.

Rosulja sa kapljicama sluzi na listovima.

Gde i kako gajiti rosulje?

Gajenje rosulja uspeva i na prozorskim daskama i u plastenicima, pod uslovom da se zadovolje osnovni zahtevi biljke za svetlošću, vlagom i supstratom.

Svetlost – najbitniji uslov za uspešan rast

Rosulje obožavaju svetlost. Većina vrsta zahteva direktno sunce bar 4–6 sati dnevno da bi razvila jarke boje i proizvela dovoljno sluzi za hvatanje plena. Bez dovoljno svetlosti, biljke postaju bledunjave, tanke i prestaju da formiraju aktivne zamke. Idealno mesto je južni ili jugozapadni prozor.

U letnjem periodu, ako je sunce previše jako, može se obezbediti delimična senka popodne. U zatvorenim prostorima, mogu se koristiti veštačka svetla – LED paneli za biljke sa spektrom koji podržava fotosintezu. Važno je da svetlo bude jako i prisutno 12–16 sati dnevno.

Nedostatak svetlosti je jedan od najčešćih razloga za propadanje biljke, pa je preporučljivo uložiti vreme i trud u odabir prave pozicije.

Mesto za gajenje u stanu ili napolju

U stanu rosulje se najbolje drže na prozoru, idealno bez komarnika, kako bi imale pristup insektima. U toplijem delu godine mogu se izneti napolje, ali uz postepen prelazak da ne dožive šok. Spoljno gajenje je moguće od proleća do jeseni, dok se zimi unose unutra – osim kod vrsta koje zahtevaju zimski period mirovanja.

Ako se gaje napolju, važno je da saksija bude u posudi s vodom, na svetlom, ali zaštićenom mestu, daleko od jake kiše i vetra. U zatvorenom prostoru treba obezbediti dobru cirkulaciju vazduha kako bi se sprečila pojava buđi i gljivica. Mini plastenici, terarijumi i zatvorene vitrine su odlične opcije za naprednije uzgajivače.

Koju saksiju i zemlju koristiti?

Rosulje ne podnose klasičnu zemlju za cveće jer sadrži previše hranljivih materija koje mogu da spale njihovo korenje. Umesto toga, koristi se mešavina tresetne mahovine bez đubriva i kvarcnog peska ili perlita, u odnosu 1:1. Saksije treba da budu plastične, bele ili svetle boje kako se ne bi pregrevale.

Glinene saksije ispuštaju minerale i nisu preporučljive. Veličina saksije zavisi od vrste – manja vrsta može ići u plitku saksiju prečnika 7–9 cm, dok većim vrstama treba više prostora. Na dnu saksije moraju postojati rupe za drenažu, a saksija se postavlja u podmetač s vodom. Supstrat se ne menja često, ali se preporučuje presađivanje na svake 1–2 godine radi zdravlja biljke.

Preporučeni supstrati:

• Sphagnum mahovina
• Mešavina beli treset bez đubriva + perlit (3:1)

Nikako ne koristiti:

• Univerzalnu zemlju iz cvećare
• Supstrate sa đubrivom ili mineralima

Zalivanje rosulje i pravilna nega

Koju vodu koristiti?

Rosulje su izuzetno osetljive na mineralne soli koje se nalaze u običnoj česmovači. Zalivanje vodom iz slavine može uzrokovati propadanje biljke i crnjenje korena. Idealna voda za rosulje je kišnica, destilovana voda ili voda iz reverzne osmoze. Električni provodljivost (EC) treba da bude ispod 50 µS/cm.

Kišnicu je najbolje sakupljati direktno u čiste plastične posude, dalje od krova i oluka. Destilovana voda može se naći u prodavnicama auto-opreme ili apotekama. U letnjim mesecima proveravati da li se voda u posudi isparila i dopunjavati redovno. Biljka nikad ne sme da se zaliva “odozgo” – uvek se koristi metoda zalivanja iz podmetača.

Metoda podmetača i kontrola vlage

Najefikasniji način zalivanja rosulja je kroz podmetač. Saksija se postavlja u plastični poslužavnik u kome se uvek nalazi 1–2 cm vode. Biljka povlači vlagu kroz rupe na dnu, što imitira uslove močvarnog staništa. Supstrat ostaje ravnomerno vlažan, bez zadržavanja vode oko korena.

Tokom zimskog mirovanja, kod vrsta poput Drosera rotundifolia, voda se povremeno sipa, tako da supstrat bude samo blago vlažan. Važno je pratiti vlažnost i prilagoditi količinu vode sezoni i uslovima – leti češće, zimi pažljivije. Biljke koje stalno stoje u vodi bez pauze mogu da razviju trulež ako nemaju dovoljno svetlosti i ventilacije.

 Ishrana i hvatanje insekata

Rosulje hvataju i vare insekte pomoću sluzavih tentakula na listovima. Ova ishrana im omogućava da prežive u siromašnim zemljištima gde druge biljke ne uspevaju.

Kako funkcioniše zamka kod rosulje?

Ovaj proces je spor, ali efikasan. Nakon što se insekt u potpunosti zarobi, biljka luči enzime koji razlažu meka tkiva, oslobađajući azot, fosfor i druge hranljive materije koje biljka apsorbuje. Nakon nekoliko dana, list se ponovo otvara, a ostaci insekta se spiraju kišom ili zalivanjem. Ova sposobnost je posebno važna za opstanak u siromašnim, kiselim zemljištima.

Da li treba dodatno hraniti rosulju?

U većini slučajeva, nije potrebno dodatno hraniti rosulje – ako su napolju, same hvataju insekte. Ako biljka raste u zatvorenom prostoru i ne dolazi u kontakt s plenom, povremeno se može nahraniti sitnim mušicama, komarcima, ili osušenim insektima (npr. suvim voćnim mušicama iz prodavnice reptilske hrane).

Hrana se stavlja direktno na lepljivi list – idealno ako se koristi pinceta. Nikako ne hraniti mesom, sirom, šunkom i sličnim – to može da izazove trulež. Takođe, ne treba preterivati – jedan insekt nedeljno po aktivnom listu je više nego dovoljno. Kod mladih biljaka, bolje je sačekati dok ne ojačaju pre nego što im se ponudi plen.

Zimski period mirovanja kod određenih vrstaMuholovke cvetaju u proleće, ali cvetanje troši puno energije i može usporiti rast biljke.

Ne miruju sve rosulje zimi, ali kod nekih vrsta to je ključna faza u razvoju. Pogrešna nega tokom mirovanja može ozbiljno oštetiti biljku ili dovesti do njenog propadanja.

Kako izgleda period mirovanja kod Drosera rotundifolia?

Drosera rotundifolia je autohtona biljka Srbije i Evrope, i kao i mnoge druge temperirane rosulje, ulazi u period mirovanja tokom zime. Kako dani postaju kraći i temperature padaju, biljka prestaje sa rastom i povlači se u strukturu nalik pupoljku, poznatu kao hibernakulum.

Tokom ovog perioda, biljka preživljava hladne mesece i štedi energiju za sledeću sezonu. Ne treba je zalivati kao leti – zemlja treba da bude blago vlažna, nikako natopljena. Biljka se obično budi iz mirovanja u martu ili aprilu, kada ponovo počinje da razvija aktivne listove.

Ova faza je potpuno prirodna i ne znači da je biljka uginula.

Koje druge vrste rosulja imaju zimski mirovanje?

Pored Drosera rotundifolia, zimski period mirovanja imaju i vrste poput Drosera intermedia, D. anglica i Drosera filiformis. One, slično kao i D. rotundifolia, stvaraju hibernakulum i mogu preživeti niske temperature, pa čak i sneg.

Zanimljivo je da neke od ovih vrsta mogu preživeti temperature ispod nule ako su posađene napolju i umereno zaštićene. S druge strane, subtropske rosulje, poput Drosera capensis ili D. spatulata, nemaju pravu fazu mirovanja, već rastu tokom cele godine ukoliko imaju dovoljno svetla i toplote.

Važno je razlikovati te potrebe, jer se različite vrste rosulja uzgajaju na različite načine – dok jednima godi hladniji period, druge ga ne podnose dobro.